Geoinformacioni sistem

Ići dole

Geoinformacioni sistem

Počalji  Admin taj Čet Jun 14, 2012 11:29 pm

1. GEOGRAFSKI INFORMACIONI SISTEM----
*GIS PREDSTAVLJA KOMPIJUTERIZOVANI, INTEGRISANI SISTEM ZA SKLADISTENJE, PRIKUPLJANJE,ODRZAVANJE I RAD SA PROSTORNIM I ATRIBUTNIM PODACIMA GEOGRAFSKI LOCIRANIM NA ZEMLJI I U PROSTORU. TO JE KOMPIJUTERIZOVANI SOFTVERSKI SISTEM KOJI CINI SRCE JEDNOG GEOINFORMACIONOG SISTEMA SA MOGUCNOSTIMA ODRZAVANJA, EDITOVANJA, ANALIZE I RAZMENE GEOGRAFSKI REFERENCIRANIH PODATAKA I INFORMACIJA. PRAVLJENJEM PROSTORNIH UPITA KORISNICI MOGU RADITI KOMPLEKSNE ANALIZE, KREIRATI PLANOVE I PREZENTOVATI REZULTATE SVOJIH ISTRAZIVANJA. PRIMENA GISA JE U KATASTRU, TELEKOMUNIKACIJAMA, DRZAVNIM AGENCIJAMA, VOJSCI...
GIS KOMPONENTE SU :
a)HARDVERSKI UREDJAJI ZA RAD SA VEKTORSKIM, RASTERSKIM I ALFA NUMERICKIM PODACIMA;
b)SOFTVER ZA OBADU,ANALIZE I VIZUALNE PRIKAZE;
c)UREDJAJI ZA STAMPANJE CRTANJE, SKENIRANJE, DIGITALIZACIJU.

2. GEOINFORMACIONI SISTEMI
*KOMBINUJU TEHNOLOGIJE GIS SOFTVERA I DRUGIH INFORMACIONIH SISTEMA KORISTECI RAZNOVRSNE GEOPROSTORNE PODATKE PRIKUPLJENE RAZNIM TEHNOLOGIJAMA, KAO I RAZNE ALFA NUMERICKE I MULTIMEDIJALNE PODATKE. PRIMENA: KAT. NEPOKRETNOSTI, SISTEMI ZA ADMINISTRACIJU ZEMLJISTA, PROSTORNO PLANIRANJE, DRZAVNE AGENCIJE I ORGANIZACIJE, LOKALNA UPRAVA. GEOINFORMACIONI SISTEMI KORISTE PODATKE I INFORMACIJE IZ BAZE PODATAKA, KOJI SU IZVOR RAZNIM INFORMACIJSKIM SISTEMIMA.

3. GIS ARHITEKTURE
*U KLASICNOM KLIJENT SERVER OKRUZENJU ARHITEKTURE KOJE SE PRIMENJUJU SU DVOSLOJNA I TROSLOJNA.
-U DVOSLOJNOJ KLIJENTSKI RACUNAR TJ. RADNA STANICA SA SA INSTALIRANIM SOFTVEROM DIREKTNO KOMUNICIRA SA DBMS U KOME SE NALAZE GEOPROSTORNI PODACI. U OVOJ VARIJANTI NEOPHODNA JE JACA KONFIGURACIJA KLIJENTSKOM RACUNARA.
-KOD TROSLOJNE ARHITEKTURE POSTOJI I APLIKACIJSKI SOFTVER TJ GIS SOFTVER INSTALIRAN NA POSEBNOM SOFTVERU. NJEGOV ZADATAK JE DA OBRADJUJE SVE ZAHTEVE KOJI DOLAZE SA KLIJENTSKE STANICE.

4. KOMPONENTE GIS SISTEMA
OSNOVNE KOMPONENTE SU:
a) HARDVERSKA KOMPONENTA - OBUHVATA PC RACUNARE, RADNE STANICE, PRENOSNE RACUNARE I PRATECE PERIFERIJSKE UREDJAJE.
b) SOFTVERSKA KOMPONENTA OBUHVATA STANDARDNE GIS SOFTVERE PROIZVODJACA KAO STO SU ESRI, AUTODESK.
c) PODACI: RASTERSKI, VEKTORSKI, ALFA-NUMERICKI
d) LJUDI KOJI UCESTVUJU U PROCESIMA PROJEKTOVANJA, PROGRAMIRANJA, PRIKUPLJANJA I UNOSA PODATAKA, ODRZAVANJA...
e) KORISNICI
f) PROCEDURE - ALATI SLUZE ZA KREIRANJE SKRIPTI KOJE SE KORISTE ZA PROCEDURE

5. PODELA GIS SOFTVERA
a) PROFESIONALNI b) DESKTOP c) MOBILNI d) KOMPONENTNI e) PREGLEDNI f) INTERNET I DRUGO.
PROFESIONALNI GIS OBUHVATA PRIKUPLJANJE PODATAKA I EDITOVANJE, ADMINISTRACIJU BAZE PODATAKA, NAPREDNO GEOPROCESIRANJE I ANALIZU, NAPREDNE SKUPOVE ALATA KOJE IMAJU SOFTVERI IZ DRUGIH KLASA.

6. NIVOI I APSRTRAKCIJE MODELA PODATAKA
RAZLIKUJEMO 4 NIVOA APSTRAKCIJE:
1)DEFINISANJE OBJEKATA REALNOG SVETA: PRVA FAZA MODELIRANJA ZAPOCINJE SE DEFINISANJEM OBJEKATA KOJI CE BITI PREDSTAVLJENI U GISU I ZAKLJUCUJE SE OPISOM GLAVNIH TIPOVA OBJEKATA I ODNOSIMA IZMEDJU NJIH,
2)KONCEPTUALNI MODEL JE SASTAVLJEN OD OPISA DVA MODELA U NAJSIROJ UPOTREBI: E-R( ENTITETI RELATIONSHIP). UML JE STANDARDIZOVANA BAZA NOTACIJA ZA MODELIRANJE OBJEKTNO- ORIJENTISANIH SISTEMA.
3)LOGICKI MODEL KORISTI CASE ALATE, KREIRANJE DIJAGRAMA I SPECIFIKACIJU KOJI OPISUJE IMENA OBJEKATA.
4)FINALNO FAZA MODELIRANJA OBUHVATA IZRADU FIZICKIH MODELA KOJI ZA ODABRANU DBMS DEFINISE SEMU BAZE PODATAKA PRISTUPAJUCIM OBJEKTIMA.

7. ORGANIZACIJA PODATAKA U GISU
GEOPROSTORNI PODACI U GISU ORGANIZUJU SE PO TEMATSKIM SLOJEVIMA (LAYERS), PO PRINCIPU ISTOG GEOMETRIJSKOG TIPA.
PODACI KOJE SE CUVAJU PO SLOJEVIME PO SLOJEVIMA SU NPR: PARCELE, ZGRADE, SAOBRACAJNNICE, GRANICE OPSTINA...PRKLAPANJEM OVIH SLOJEVA DOBIJA SE INTEGRISANA GRAFICKA PREZENTACIJA.
MNOGI PODACI (TEKSTUALNI, ALFA-NUMERICKI) SMESTENI U RAZNIM FORMATIMA MOGU BITI DIREKTNO UNETI U BAZU GISA

8. CENTRALIZOVANA GIS AHITEKTURA
OVAJ KONCEPT PODRAZUMEVA DA JE PRODUKCIJSKA BAZA LOCIRANA NA JEDNOM MESTU, STO MINIMIZIRA ADMINISTRACIJU, OSIGURAVA INTEGRITET I SMANJUJE TROSKOVE. KORISNICI ZA PRISTUP PODACIMA KORISTE RADNE STANICE ILI TERMINALE.

9. DISTRIBUTERI GIS ARHITEKTURE
BAZA PODATAKA JE KOPIRANA U VISE REGIONALNIH CENTARA. OVIM S RASTERECUJE GLAVNI SERVER I KORISNICI MOGU BRZE DOBIJATI PODATKE. PROBLEM JE STO SE PODACI MORAJU AZURIRATI U GLAVNU BAZU PODATAKA

10. MODELI PODATAKA U GISU
OSNOVU BILO KOG GIS SISTEMA CINI MODEL PODATAKA. ON SE SASTOJI OD ELEMENATA KOJI MOGU BITI: ENTITETI, ATRIBUTI, DOMENI I VEZE KOJIMA SE PREDSTAVLJAJU OBJEKTI I PROCESI REALNOG SVETA U DIGITALNOM OBLIKU. U MODELU PODATAKA, U ZAVISNOSTI OD NAMENE, NIJE MOGUCE PROJEKTOVATI JEDAN GIS MODEL PODATAKA

11. CAD, GRAFICKI I SLIKOVNI GIS MODELI PODATAKA
U CAD SISTEMU ENTITETI IZ REALNOG SVETA SE PREDSTAVLJAJU KAO: TACKE, LINIJE I POLIGONI. OVAJ OSNOVNI CAD MODEL NIKAD NIJE PRONASAO SIRU POPULARNOST U GISU. CAD SISTEMI UGLAVNOM KORISTE LOKALNI KOORD CICTEM UMESTO REALNIH PROJEKCIJA I DATUMA. CAD MODELI POADATAKA SU FOKUSIRANI NA GRAFICKU PREZENTACIJU OBJEKATA.

12. RASTERSKI MODEL
U RASTERSKOJ PREZENTACIJI GEOGRAFSKI PRISTIR JE PODELJEN U MATRICE CELIJA ILI PIKSELA OBICNO KVADRATNOG ILI PRAVOUGAONOG OBLIKA.RASTERSKI PODACI SE OBICNO SKLADISTE KAO MATRICA GRID VREDNOSTI,SA META PODACIMA O MATRICI KOJI SU SMESTENI U HEDERU FAJLA.METAPODACI NAJCESCE UKLJUCUJU KORD GORNJEG LEVOG COSKA,VELICINU CELIJE I BROJ REDOVA I KOLONA.
RASTERI SE OBICNO KORISTE KAO PODLOGE U GIS APLIKACIJAMA, KAO DONJI SLIJEVI NA KOJE SE DALJE DODAJU SLOJEVI SA DRUGIM PODACIMA. MOGU BITI: TIFF, JPG, JPEG, BMP...
PRIMERI RASTERSKIH MODELA: SATELITSKI SNIMCI, DEIGITALNI ORTOFOTO PLANOVI DOBIJANI SKENIRANJEM ANALOGNIH PLANOVA.

13. RASTERSKI FORMATI PODATAKA
RASTERSKI PODACI SE OBICNO SKLADISTE KAO MATRICA GRID VREDNOSTI SA METAPODACIMA. NAJCESCE METAPODACI UKLJUCUJU GEOGRAFSKE KOORD GORNJEG LEVOG COSKA GRIDA, VELICINU CELIJE I BROJ REDOVA I KOLONA.GRID (ESRIJEV FORMAT YA CUVANJE I OBRADU RASTERSKIH PODATAKA),TIFF,JPEG

14.VEKTORSKI MODEL
KOD VEKTORSKOG MODELA SVAKI OBJEKAT REALNOG SVETA JE KLASIFIKOVAN U SL GEOMETRIJSKI TIP:
1) TACKE (SAHTOVI, CESME, GEODETSKE TACKE) SE CUVAJU SA PAROM KOORDINATA
2) LINIJE (PUTEVI ) KAO SERIJA URADJENIH PAROVA KOORDINATA
3) POLIGONI ( PARCELE, ZGRADE) CUVAJU SE KAO VISELINIJSKI SEGMENTI KOJI SE ZATVARAJU I FORMIRAJU ZATVORENU KORTURU
KOORD KOJE DEFINISU GEOMETRIJU SVAKOG OBJEKTA MOGU BITI 2,3 ILI 4 DIMENZIJE
-2 (X,Y)
-3 (X,Y,Z)
-4 (X,Y,Z,m)

15. JEDNOSTAVNI ENTITETI
OBJEKTI SA TERENA, PREDSTAVLJENI U MODELU PODATAKA KAO ENTITETI SA ISTOM GEOMETRIJOM, SKLADISTE SE U GEOPROSTORNIM BAZAMA PODATAKA KAO KLASE ENTITETA (TACKE, LINIJE, POLIGONI)
U FIZICKOM MODELU PODATAKA OVI PODACI SE SKLADISTE KAO TABELE. U TIM TABELAMA SVAKI ENTITET SE CUVA U JEDNOM REDU TABELE I VREDNOST ATRIBUTA U KOLONAMA.

16. FORMATI VEKTORSKIH PODATAKA
NEKI OD NAJCESCE KORISCENIH VEKTORSKIH FORMATA SU:
- ARC/INFO COVARAGES
- SHAPEFILE - MOZE DA SADRZI SAMO JEDNU KLASU PROSTORNIH ENTITETA. ATRIBUTNA TABELA SE CUVA U DBASE FORMATU (SHAPEFILE.DBT)
- MAPINFO
- DXF - PREDSTAVLJA AUTODESCOV FORMAT ZA RAZMENU PROSTORNIH CRTEZA U RAZNIM AUTO CAD APLIKACIJAMA
- DWG
- COVERAGE - MOZE DA CUVA JEDAN ILI VISE KLASA PROSTORNIH ENTITETA. ATRIBUTNI PODACI SE CUVAJU U INFO TABELI

17. VEKTORSKA GEOMETRIJA
RACUNANJE POLOZAJA I PRESEKA VEKTORA RACUNA SE NA OSNOVU PRINCIPA ANLITICKE GEOMETRIJE. U ZAVISNOSTI OD TOGA DA LI JE 2D ILI 3D PREZENTACIJA PODATAKA ODABRANA ZA GIS SISTEMI, PRIMENJUJU SE FORMULE ZA ANALITICKU GEOMETRIJU U RAVNI ILI PROSTORU.SAVREMENI GIS SISTEMI IMAJU I UTVRDJANE F-JE ZA 3D PRIKAZ.

18. TIN MODEL PODATAKA
TIN PREDSTAVLJA POVRS KAO KONTINUIRANE NEPREKLAPAJUCE TROUGAONE ELEMENTE. FORMIRA SE NA OSNOVU VELIKOG BROJA TACAKA SA POZNATIM KOORDINATAMA X,Y,Z. KLJUCNA PREDNOST TIN STRUKTURE JE STO SE GUSTINE TACAKA NA IZABRANOJ LOKACIJI A SAMIM TIM U VELICINI TROUGLOVA, MOZE MENJATI KAKO BI SE VERNIJE PRIKAZAO RELJEF TERENA.

20. PREVODJENJE RASTERSKOG U VEKTORSKI FORMAT
RASTER SE PREVODI U VEKTORSKI OBLIK DIGITALIZACIJOM IZABRANIH ENTITETA KORISCENJEM FUNKCIONALNOSTI CAD SOFTVERA. POSTUPAK PREVODJENJA RASTERSKOG FORMATA U VEKTORSKI NAZIVA SE DIGITALIZACIJA.
DIGITALIZACIJA DIGITAJZEROM I DIGITALIZACIJA SA EKRANA.SKENIRAN PLAN SE DOVODI NA EKRAN STO ZNACI DA RACUNAR POSTAJE DIGITAJZER.

21. ATRIBUTNI PODACI
PREDSTAVLJAJU OPISNE INFORMACIJE O PROSTORNIM ENTITETIMA. OVI PODACI SE CUVAJU U ATRIBUTNIM TABELAMA U DBMSU. OVE TABELE SADRZE PRIMARNE I SPOLJNE KLJUCEVE NA OSNOVU CEGA SU POVEZANE SA OSTALIM TABELAMA.
ATRIBUTI SE CUVAJU U TABELAMA KAO KOLONE, DOK SE ENTITETI CUVAJU KAO REDOVI.

22. PRIKUPLJANE PODATAKA ZA GIS SISTEME
PRIKUPLJANJE PODATAK JE CKUP PROCES. PODACI SE PRIKUPLJAJU DIREKTNO ILI TRANSVEROM.
DIREKTNO - JE PRIMERNO ILI SEKUNDARNO
TRANSVER - JE PRECIZNIJE PODATAKA IZ RAZNIH IZVORA U GIS SISTEMU.
GEOGRAFSKI PODACI MOGU BITI I DIGITALNOM ILI ANALOGNOM OBLIKU. ANALOGNE PODATKE TREBA PREVESTI U DIGITALNI OBLIK.

23. TOPOLOGIJA JE NAUKA O ODNOSIMA. U GISU SE KORISTI ZA VALIDACIJU GEOMETRIJE VEKTORSKIH SKUPOVA. TAKODJE SE KORISTI I KOD POSTAVLJANJA PROSTORNIH UPITA. TOPOLOSKO-VEKTORSKA LITERATURA PODATAKA,SA DEFINISANIM PROSTORNIM ODNOSIMA,OMOGUCAVA SKLADISTENJE INFORMACIJA O SUSEDNIM OBJEKTIMA. PROF. GIS SOFTVERI RASPOLAZU VECIM BROJEM OPERATORA KAO STO SU TOUCH,CONTAIN,ARE CONTEIN BY,OVERLAP.

24. GEOKODIRANJE
GIS OMOGUCAVA KONVERTOVANJE NPR. ADRESA, ULICA... GEOGRAFSE LOKACIJE MOGU BITI RAZLICITIH FORMATA - X,Y KOORD OBJEKTA, ADRESE ULICA, POSTANSKI BROJEVI, NAZIVI MESTA.
OVAKVE FORME LOKACIJE MOGU BITI TACNO KONVERTOVANE U TACNU POZICIJU NA MAPI POMOCU LOKATORA. LOKATOR PREDSTVALJA KOMBINACIJU REFERENTNIH PODATAKA I KOMBINACIJU LOKACIJSKOG METODA. ZA SVAKI TIP LOKACIJE POSTOJI ODGOVARAJUCI LOKATOR.LOKATOR PREDSTAVLJA KOMBINACIJU REFERENTNIH PODATAKA.

25. PRISTUP PODACIMA U GIS BAZAMA
NAPREDNIJI KORISNICI MOGU DOBITI PRAVO DA PRISUSTVUJU DBMS SISTEMU KORISCENJA NEKIH OD ALATA ZA POTREBE ODRZAVANJA SAMIH PODATAKA. NAJCESCI SLUCAJ JE DA KRAJNJI KORISNICI IMAJU NA RASPOLAGANJU APLIKACIJSKI SOFTVER KOJI IM OMOGUCAVA DA NA JEDNOSTAVAN I EFIKASAN NACIN OBAVLJAJU SVOJ SVAKODNEVNI POSAO.

26. VRSTE UPITA U GISU
SAVREMENI GIS SOFTVER RASPOLAZE ALATIMA KOJI KORISNICIMA OMOGUCAVAJU PRAVLJENJE UPITA PO LOKACIJI ILI NA OSNOVU ZADATIH ATRIBUTA.
UPITI PO ATRIBUTU KORISTE SQL REC WHERE DA BI SELEKTOVAO PROSTORNE ENTITETE, JEDAN ILI VISE.
UPITI PO LOKACIJI PREDTSVLJAJU PRONALAZENJE ENTITETA NA OSNOVU GEOGRAFSKE ILI LOKACIJSKE VEZE SA DRUGIM PROSTORNIM ENTITETIMA.

27. PROSTORNE ANALIZE.
ZASNIVAJU SE NA RAZNIM TEHNIKAMA I METODAMA. U OPSTEM SLUCAJU TIPOVI PROSTORNIH ANALIZA SU:
- POSTAVLJANJE UPITA I GENERISANJE IZVESTAJA
- MERENJE - UTVRDJUJU SE ODNOSI IZMEDJU OBJEKATA
- TRANSFORMACIJA - PREBACIVANJE RASTERA U VEKTOR
- PROSTORNE INTERAKCIJE
- SIMULACIJE I MODELIRANJE

28. INTERPRETACIJA PODATAKA U GISU
GEOINFORMACIONI SISTEMI OMOGUCAVAJU INTEGRISANJE ILI POVEZIVANJE PODATAKA I INFORMACIJA KOJE BI DRUGIM PUTEM BILO TESKO POVEZATI. SATELITSKI SNIMCI, DIGITALNI KAO I MNOGI DRUGI PODACI MOGU BITI PREZENTOVANI U MNOGIM FORMATIMA

29. UML
JE STANDARDNI JEZIK ZA SPECIFICIRANJE, VIZUELIZACIJU, KONSTRUISANJE I DOKUMENTOVANJE ARTIFIKATA SOFTVERSKIH SISTEMA ILI DRUGIH NE SOFTVERSKIH SISTEMA. UML KORISTI GRAFICKU NOTACIJU ZA PREDSTAVLJANJE SOFTVERSKIH PROJEKATA. DAJU MOGUCNOST PROJEKTANTIMA DA DEFINISU VISE TIPOVA DIJAGRAMA.

Admin
Admin

Broj poruka : 3
Datum upisa : 14.06.2012

Pogledaj profil korisnika http://giss.forumsr.net

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu